(Iz moje skore knjige, čitajte s ljubavlju, vaša Brigita)
Kažu da čovjek 'umire' onda kada prestane sanjati (svoj) život. Ustvari, to ja kažem. Vjerujete li vi u to? Stalno ponavljamo jedno...od trena kad to prvi put spoznamo do kraja našag života..život je kratak. Nije dobro ni pametno stalno razmišljati o vremenu. I ono je relativno i tu samo zbog i za nas. Život ma koliko ga mi brojali u godinama je tijek, priča...priča koja ima svoj samo Bogu znan početak i kraj. Tu smo dok smo. Neki ljudi imaju sreću (nazvat ćemo to tako...sreća..hrabrost...blagoslov...) da ga prožive više bolje, drugi malo manje ali ako pomislimo da mi sami možemo neke stvari birati..odlučivati i ostvarivati...zašto onda to ne bismo usmjerili na bolje? Zašto bi se pomirili sa lošim situacijama, zašto bi se srodili sa njima da nam dobro umotano u novoj promjeni i početku izaziva strah a loše sigurnost. Čemu? Život je konstantna promjena i onaj tko se boji promjena boji se i života a svega toga se boji jer se u pozadini boji da ga se ne voli ili neće voljeti dovoljno. Ljubav je pozadina svega. Bilo njeno priustvo ili želja za njim, bilo njeno odsustvo i želja za njom. To je istina. Svi mi želimo biti voljeni i voljeti. Svi mi želimo lijepu sigurnost i sretan život ali ne ide uvijek tako. Ustvari...možda i ide u tom smjeru i kad ne izgleda tako ali bit je u promjenama...sve se mijenja pa i to kakvi smo i kakav nam je život. Danas smo tužni sutra sretni...tako je i sa nažalost ljudima, te stvarima u njemu...danas ih imaš sutra nemaš. Danas je jedno a sutra se desi nešto novo. Ja sam samo čula za ljude kojima je konstantno samo dobro ali ih nisam nikada upoznala. To su mitovi. Ali poznajem ljude koji se svakodnevno trude da im je dobro. Svi nose svoje boli, razočarenja, patnje, suze...na svoj način javno ili tajno ali svi ih nose. Svi smo mi samo ljudi. Ljudi koji griješe, ljudi koji ustaju. Ljudi koji se boje i ljudi koji uspjevaju. I danas smo jedno a sutra možda nešto drugo...jer stare a da ne kažem tek nove stvari i u nama izazivaju danas jedno sutra drugo. Vrijeme se mijenja, godišnja doba se mijenjaju...sve se mijenja pa tako i čovjek i shodno time njegov život i obratno. Ali ma koliko vas obrtalo, lomilo, ma koliko padali...jednom sam rekla jednoj meni jako dragoj osobi..ne smijete odustati od svojih snova. Nikada! Ne! Da život ne bi 'odustao' od vas. Neće doslovno ali vaši vas snovi drže u sutra. Vaši vas snovi čuvaju u budućnosti. Vaši vas snovi greju i kad je hladno. Oni su tu da vas vode i kad je tama. Vaši snovi su vaši temelji za sutra. Za nove početke, za nove puteve, za nova poznanstva, za nove ljubavi, za nove susrete, za nove uspjehe, za nove radosti...za vaš osmijeh na licu i toplinu u srcu. To su vaše niti od danas za sutra. I nikome ne dajte da ih lomi i ni slučajno ih ne lomite vi...
Prigrlite ih, maštajte, sanjajte...i radujte im se! Jer snovi su poznato u nepoznatom. Snovi su ono što vam otvara nove pute. Živite ih! Živite svoje snove i svoj život! Ma nije bitno da se sutra o vama priča da ste bili Ajnštajn...on je bio jedan i to je bio njegov put...ovo je vaš...bitno je da je to bio i vaš rukopis...
Nema komentara:
Objavi komentar