Idealna slika...

(Iz moje skore knjige, i za kolumnu, vaša Brigita)

Svakome od nas se s vremena na vrijeme dogodi da privučemo ili se za nas 'zakače' ljudi čijeg se ponašanja kasnije sramimo. 

Ljudi koji na početku možda jesu a možda i nisu pokazivali taj dio sebe.

Bilo da ste ga ignorirali, uvjeravali sebe da to nije važno ili da ste pomislili da je sklono promjeni. Bilo da ste mislili da će se promjena dogoditi zbog vas ili zbog te osobe... uvukli ste se u priču.
I onda ste vremenom počeli živjeti nečije 'mane' kao vaše. Da bi ste na koncu shvatili da to ne želite ili ne možete više tako. 

Onaj osjećaj...kad znate da ste na sebe preuzeli odgovornost za nečije ponašanje. 

I sebe krivite ako ne ispadne dobro. I od sebe očekujete nemoguće. I vi se osjećate loše zbog svega. 

Ona situacija kad radite za drugog njegov dio priče jer bi se sramili da se vidi kakve stvari zaista jesu.  

U početku se 'brinete da se ne sazna kakva je osoba' jer stalno nalazite opravdanja za nju i dajete joj vrijeme da stvari ispravi. Kasnije, izmoreni, više ne brinete zbog nje, već zbog sebe ( iako je možda od početka u pozadini i bila vaša zamišljena slika nečega koja se nije ostvarila), jer nekako putem sebe poistovjetite s njezinim ponašanjem ili problemom ali uviđate da ne možete tako više nastaviti. I da ne trebate. 

Lažete da je netko bolji nego što je. Da se postupa drukčije nego što zapravo je. Pa pričate u njegovo ime. I radite u njegovo ime.  Ustvari cijelo vrijeme lažete za tu osobu, ne bi li sve izgledalo bolje nego što je. I lažete u svoje ime, da bi život izgledao bolji nego šta je, i onakav kakav želite ili zaslužujete. 

A onda shvatite da je sve velika laž i da takav odnos ili život ne želite. I ne možete. 
Ma koliko voljeli da je netko ili nešto bolje nego što je, treba pogledati istinu kakva je. 

Nije to vaš neuspjeh. 

Vi niste ta osoba niti taj odnos. Ni ta situacija. 

Vi ste vi. Nemojte se truditi da drugi u ičijim očima budu ono što vi želite ili mislite da je bolje. U redu je nekome pomagati, ali ne govorimo sad o tome.

Distancirajte se i shvatite da vi ne odgovarate za njegove postupke. Niste vi ti koji ga trebate popravljati, niti činiti svojim trudom, savršenim. 

Vi brinite o sebi i svom životu. 

Ta osoba je čovjek za sebe i svoj ugled gradi svojim ponašanjem. 

Nemojte uljepšavati, 

nemojte prikrivati i nemojte raditi ničiji dio. 

Vi budite vi i neka drugi budu ono što jesu.  Ništa od toga nije vaša sramota.

Vi ćete se rasteretiti i ni ne slutite koliko olakšanje osjetiti kad to skinete sa vlastitih leđa. 

Samo budite vi. Hoće li se netko osramotiti...to je njegova stvar. Hoće li nekome tko vam je bitan pasti u očima...to je njegov (njihov) problem. Sve se to da riješiti.

Hoće li zbog toga prestati biti vama ono što se trudite? Da. 

I to će vas osloboditi.
Ne morate sve na svijetu popraviti. Niti uistinu možete...
Ostavite nešto i drugima.
Nekada je dovoljno samo lipo proživjeti dan. 

Nisu sve brige vaše brige niti je svaki problem tu da biste ga vi riješavali.
VOLITE SEBE. Cijenite svoje vrijeme. Odbacite potrebu za uljepšavanjem i opravdavanjem postupaka ili karaktera drugoga. Ne, nije to sebično. Naprotiv! To je odraz ljubavi prema sebi i toj drugoj osobi. Vi ćete se riješiti pritiska a ta osoba ako i ima problem, onda će joj istina bez uljepšavanja pomoći da se suoči s njim.
Ako se volite, dopustite si tuđa nesavršenstva i odvezivanje vas od toga.
Vaše odgovornosti jer ona nije vaša. 
Vi odgovarate za sebe i sebi ste 'dužni' dati lijep život ne život temeljen na lažima.
ONAJ KOJI TREBA, TAJ ĆE BEZ ULJEPŠAVANJA BITI ONO ČIME ĆETE SE PONOSITI. I ON VAMA, I VI NJEMU.

Ostale...pustite.....nije to toliko loše za vas. Ustvari, nije uopće! Vjerujte! 

Idealno u toj priči je samo vaša slika koju ste stvorili...a ako ste mogli stvoriti lijepu sliku, sasvim sigurno možete stvoriti i lijepu stvarnost!